Hamburg

Hamburg je grad na severu Nemačke. Grad odakle je Nivea;). Istovremeno je i pokrajina za sebe, a po veličini je sa oko 2 miliona stanovnika drugi nemački grad, odmah posle Berlina. Osim toga, on je i šesti po veličini grad u EU. Leži na ušću Alstera i Bille u Elbu, a odmah iznad njega se nalazi Severno more, pa mu je zato klima blaga. Iznenadili bi ste se, ali ovde je klima bolja nego kod nas u Zagrebu ili Beogradu. Leta su oko 20 - 30 stepeni, zime oko nule, skoro nikad nema snega. Padavine isto kao kod nas. Alster je i reka i jezero u samom centru grada. U gradu ima tisuću rečica i kanala, koje su premoštene s 2500 mostova, što je ubedljivo najviše u Evropi. To daje gradu divan nordijski izgled. Glavna boja je boja cigle, što me užasno podseća na Holandiju. Hotel u kom smo bili je odmah na Alsteru. Leo me je sačekao u holu, pa sam ga odmah izmrcvario da mi pokaže svoj grad. Krenuli smo pešice pored jezera ka centru grada. Sve je užasno zeleno, i stvarno je flagrantno kad se iz pustinje dođe ovde gde ljudi trče pored jezera, i još uvek ti treba jakna jer je sveže. Nastavili smo ka centru, preko glavnog trga koji je pored jezera, pored prve Niveine prodavnice, i nastavili ka uličicama na kanalima da nađemo neki splav restoran. Ah, blagodeti vina uz ručak. Oko nas se sve beli od pigmenta, ne govorim o Indusima naravno. Posle ručka smo krenuli ka Hafen City-ju, delu grada koji se neprestano gradi na bivšim dokovima. Nema dekoracije kao u Austriji ili Bavarskoj. Sve je svedeno, i vidi se da ovde kreće Nord. Osećam Reich na svakom korako, i smešno-zastrašujuće mi je koliko sve odzvanja po strogoći, snazi, čistoći i lepoti. Bio je neki tmuran dan, al grad opet izgleda ludilo. Kakav je tek kad je sunce... Idemo dalje ka luci. Sve se crveni od cigle, ovo je nešto potpuno drugačije od južnijeg dela Evrope. Mostovi, kanali, zgrade, ulice kao u Veneciji. Iz luke možeš brodom kao gradskim prevozom preko puta ili na lokalna ostrvca. Tu je jedno ostrvce s pozorištem u kome se prikazuje samo jedna predstava. Tu je i stara zgrada stanice, ili tako nečeg, u koju kada uđeš osetiš kao da si se vratio u vreme rata. Ogroman prostor, ko neka stara stara fabrika, ide užasno duboko u zemlju, peške i liftom, odzvanjaju zvuci...meni opet u glavi Reich, jbt. Kad bih se spustio dole, mogao bih starim podvodnim kanalom peške ispod vode preći na drugu obalu. Al neka, sledeći put. Nastavljamo nazad ka gradu, penjemo se nekim stepeništem gore. Divne ulice, ponešto podseća na zagrebački Grič. Ha, barokna katedrala. Barokna katedrala među svim ovim gotičkim i bauhaus građevinama izgleda ko zalutala vesela Slovenka. Tu tek shvatiš koliko se ova Nemačka razlikuje od donje Nemačke. Grad nije mnogo rušen u 2. sv. ratu ali vidiš rane opet - nova građevina u potpuno starom delu grada. Samo je jedna katedrala sravnjena, izgorela, i to su pretvorili u muzej na otvorenom - zvonik i nešto malo zidova, gorostasno kad podigneš pogled, a dan oblačan, neke ptice lete. Praznik je pa je sve zatvoreno i ulice su puste. Nemci su u svojim lepim stanovima ili na putu. Nešto niko ne juri za poor-people zabavom - kafićima i klubićima, mada je ovde inače klupski život na visokom nivou, pošto je grad pun umetnika, dizajnera i muzičara. Sutradan ujutru pratim Lea na stanicu, i šetam posle sam, jer je lep dan. Ulice pune drveća. Naravno nailazim na jugo-prodavnicu, neke Bajadere, neki Vranci, nešto... Natrag u hotel na doručak na devetom spratu s pogledom na Alster. Jedva čekam opet.