Hotel je u centru, mogao sam lako da dođem do grada, ali sam bio preumoran i prespavao veče, noć i jutro. Sutradan ujutru se spuštam na doručak sa crew-om, svi idu u neki glupi shopping u
Primark, ne razumem taj koncept
shop until you drop : kada to prestaje potreba da se u svakom gradu ode u mall, odakle ljudima nove ideje za kupovinu, odakle im i još prostora u stanu, u čemu je onda smisao života i posla u jednom takvom bezveznom gradu kao što je Dubai ako ne u tome da se obiđe svet? Dan prelep, sunčan, svež, nebo nisko, grad zaista vredan obilaska.
Birmingham je drugi po veličini u UK, ima neki industrial šmek, crvena cigla se ogleda u staklenoj zgradi koja se presijava na suncu severnog neba, ljudi sede na platou i travi upijajući sunce, sve deluje nekako zbrda-zdola. Za jedan britanski grad, iznenađujuće je mnogo baroka i klasicizma, utisak da sam u Minhenu a ne negde na Severu. Dekoracija i Rimsko carstvo. Šetam po gradu nasumično i puštam ulice da me vode namigujući mi novim zanimljivostima iza svakog ćoška. Duva vetar, i taako.
