Skoro nedelju dana je kako sam ovde u Dubaiju. Još uvek imam utisak kao da sam na nekom raspustu ili studenstkom kampu ovde, valjda zato štosam dočekan, sproveden, doveden...
Dubai je predivan inače, potpuno je grandiozan, prelep, pun zelenila, i kada se za par godina završe zgrade po centru, biće zaista super. Već kad sletite na aerodrom, imate osećaj da ste stvarno otišli negde - aerodrom ogroman, asocira na grčke hramove, ultramoderan. Ja došao ovde u debelom džemperu, na pasoškoj kontroli velik red azijata, a mi sprovedeni ispred svih njih. Vazduh miriše na more i ugodan je.
Međutim, normalno je da, pored velike zahvalnosti univerzumu što sam dobio ovaj posao, stalno analiziram svoj novi dom, nalazim mu pluseve i minuseve.
Kad vidim neko gradilište u blizini Union Towera, moje nove zgrade, ohrabruje me brzina realizacije.. Metro stanica koja izgleda kao svemirski brod, odmah tu ispred, biće gotova za nekoliko dana. Tamo gde je pesak, odjednom će se naći engleska trava. I tako vidim svuda.
So far, već sam prešao grad uzduž i popreko, i stalno ima još i još. Samo u jednom kvartu se nalazi preko 120 nebodera... A kad gledam Dubai sa terase Emirates koledža, ne mogu da verujem da je usred pustinje. Svuda je neka voda, zalivi i potoci, zelenilo...
Svaki dan ustajemo pre 6, siđemo ispred zgrade odakle nas voze na koledž. Tako narednih 7 nedelja. Nekako mi uopšte nije problem. Kažu - motivacija.
Volim da živim visoko, i da imam velike prozore, preko celog zida. Volim da u sastavu zgrade imam bazen sa pogledom na grad, sa saunom i teretanom. Voleo bih i neko pozorište ovde, al ok. Ići ću na Brodvej...Ili gde god budem želeo;))
Dubai je predivan inače, potpuno je grandiozan, prelep, pun zelenila, i kada se za par godina završe zgrade po centru, biće zaista super. Već kad sletite na aerodrom, imate osećaj da ste stvarno otišli negde - aerodrom ogroman, asocira na grčke hramove, ultramoderan. Ja došao ovde u debelom džemperu, na pasoškoj kontroli velik red azijata, a mi sprovedeni ispred svih njih. Vazduh miriše na more i ugodan je.
Međutim, normalno je da, pored velike zahvalnosti univerzumu što sam dobio ovaj posao, stalno analiziram svoj novi dom, nalazim mu pluseve i minuseve.
Kad vidim neko gradilište u blizini Union Towera, moje nove zgrade, ohrabruje me brzina realizacije.. Metro stanica koja izgleda kao svemirski brod, odmah tu ispred, biće gotova za nekoliko dana. Tamo gde je pesak, odjednom će se naći engleska trava. I tako vidim svuda.
So far, već sam prešao grad uzduž i popreko, i stalno ima još i još. Samo u jednom kvartu se nalazi preko 120 nebodera... A kad gledam Dubai sa terase Emirates koledža, ne mogu da verujem da je usred pustinje. Svuda je neka voda, zalivi i potoci, zelenilo...
Svaki dan ustajemo pre 6, siđemo ispred zgrade odakle nas voze na koledž. Tako narednih 7 nedelja. Nekako mi uopšte nije problem. Kažu - motivacija.
Volim da živim visoko, i da imam velike prozore, preko celog zida. Volim da u sastavu zgrade imam bazen sa pogledom na grad, sa saunom i teretanom. Voleo bih i neko pozorište ovde, al ok. Ići ću na Brodvej...Ili gde god budem želeo;))
