Moskva je grad od oko 11 miliona stanovnika, star skoro milenijum. Formirali su ga Vikinzi - Ruteni na čelu sa Rjurikom, koji su osnovali i državu Rus, preuzeli ga Sloveni, drndali Mongoli, a sve se to 3-u-1 vidi kada se prošetate njenim istorijskim jezgrom. Ljudi izgledaju sivo - čak ne ni svetlo plavo - sivo, pomalo su kosooki, pomalo nordijski, a ipak tako slovenski. Nekako su im i zgrade takve - ogromne i gorostasne, očigledno pravljene da imresioniraju, provejava tu neka istočnoevropska Skandinavija, ako smem tako da se izrazim, a završni glanc daju azijatske boje i ornamenti. Govorim o istorijskom delu Moskve. Crveni trg je preogroman, u-ža-sno mi je bilo hladno, prolazim pored dve debele rumene Ruskinje u žutim kabanicama, koje megafonom najavljuju turističku turu - Žnjah,žnja,žnja,našdil! - ozbiljno naglašavajući svaki slog, a svako ko je nekada gledao ruske filmove za decu zna kako to zvuči. Pokušavam da od policajca koji čuva Lenjinov mauzolej dobijem info o radnom vremenu i ceni karte, engleski ne govori naravno, ja ruski jedva i razumem, al skapirah da Drug hoće neki dinar ispod žita. Nastavljam ka crkvi Sv. Vasilija, koja na TVu deluje ogromno, a u stvari je mala, ali je za mene uvek bila šareni cup-cake, i uvek sam se pitao kako je tako originalno lepa? Najezda Mongola?
Unutra ima puno malih prostora, ali ne postoji jedan veliki kongregacioni prostor, što me je malo iznenadilo. Osim oltara i nekoliko ikona, fresaka koliko se sećam i nema, ali su zidovi zauzvrat ukrašeni floralno-geometrijskim elementima, baš kao u islamskom svetu i u Aziji. Pogled na Crveni trg s prozora ove crkve je prekrasan. Užasno je hladno i odlučujemo da odemo u susednu zgradu koja je pretvorena u mall. Iz nekog razloga su muzeji zatvoreni. Sledeći put. Šetamo se ulicama grada, i niko ne može da me ubedi da se ova zemlja suštinski pomakla iz komunizma. Apsolutno me ne zanimaju noćni klubovi, ruske kurve, automobili i prodavnice za tajkune kada grad odiše čeličnom Istočnom Evropom, sivilom u pogledima i vrhunskom neljubaznošću osoblja. Nekako sam i znao za taj nepromenljivi svetski poredak. Žice od struje su svuda po stropovima ulica. Svetla na stanicama metroa onako slaba i žuta, ljudi koji te u žurbi zakače ti psuju mater na ruskom, a mi onako obojeni probijamo put do metroa i smejemo se. Ja kupujem kartu za sve jer jedini natucam ruski, i pitam se - Kako se ne-slovenski stranac može snaći u ovom gradu? Majko moja...
