Melbourne

MmmmMMelbourne! Lepi grad evropskog duha, posle Sydneya drugi po bitnosti. Pun jugo imigranata. Prvi Ivanov utisak - hm, podvožnjaci Melbourna me podsećaju na Zagreb, posle shvatih kad sam video još neke druge gradove da me svi uređeni gradovi podsećaju na Zagreb. Prvi put kad sam bio ovde sam stavio sluške u uške, pustio Ninicu Badrić i sam prošao kroz celi grad. Hotel nam je kod jednog divnog parka, pored kog se prođe da bi se došlo do centra. Ovde je počela jesen, boje su predivne, intenzivne. Ima puno visokih zgrada, u čijem su zagrljaju kolonijalne secesionističke zgradice i gotičke katedrale. Nemački, Škotski, Irski i Engleski faktor su dominantni. Ljudi na biciklima, sevaju plave oči, Azijati poaustraljeni i fashionizovani s asimetričnim frizurama, šetkaju - bizi bizi bizi, ja im idem u susret, gledam i razmišljam kako je ovo jedan tako poznat a tako različit svet. Looks so European, a opet je na kraju sveta. Jedan grad koji privlači da živiš u njemu, jedan kompletan organizam s mjuziklima, restoranima, kompanijama i šetalištima; a šta je iza toga? Šta ako hoću da skoknem vikendom negde u unutrašnjost. Pustinja i šume? Lepo ali klaustrofobično. Malo zato izgleda nestvarno i kulisasto. Možda su zato Australijanci super u početku, i smrtno dosadni posle nekog vremena. Because, there's no layers behind. Nema veze, uživam u prividu Evrope i svežem vremenu. Uzeh City Circle Tram, krug dvojke, (moram samo da napravim digresiju - baš sad ližem kašiku, kupio sam neki predobar krem od indijskog oraha juče u Frakfurtu u bioshopu, bože što je lepo) , vozim se tako po gradu, a čika s razglasa govori šta je šta i zašto je to bitno. Iskočim napolje kad god vidim zanimljiv deo grada da napravim fotke. Super čist grad, lepi gradski pejzaži, železnička stanica i zalazak sunca na moru.

Drugi put u Melbournu, odmah posle noćnog leta s Italijankom Valentinom, Francuzem Benjaminom, i Rumunkom Alinom idem na Victoria Market, pijaca ko pijaca. Potupno sam zbunjen jer sam izgubio noć u letu i odmah kao nešto idem po gradu. Ko zombi naravno. Od svega mi se najviše svidelo voće i povrće, klice i sušeni mango. Rumunješte me polukiselo gleda dok zobam svoju hranicu i misli da ja nešto propuštam dok ona jede kvalitetnu kobaju od životinjskog leša, delikates od svinjinog sala i kokinu menstuaciju - "English breakfast", posle čega će lagana ko srna početi svoj dan. U hotelu koma, a uveče večera u istom sastavu, samo sad pored reke. Uživamo u vinu i našem malom eurotrashu. Sutra ujutru divno jesenje sunčano vreme, namerno šetam drugim ulicama da napravim nove fotke. Osećaj kao da sam pobegao iz škole - svi rade, a ja šetam polupustim zauzetim gradom. Nalazim neku super azijsku prodavnicu, čeprkam nešto tu dva sata kao, jedina bela osoba, gledam etikete, znam-ja-šta-kupujem attitude; Jednu Mizo pastu, moliću! Haha, tipical Me! Posle toga ručak on my own u japanskom restoranu, lepo je kad nekad ne moraš da pričaš...