Perth

Moj prvi daleki let je bio Perth u Australiji. Došli smo oko 1 ujutru, dok smo stigli do hotela bilo je već jako kasno, a ispred nas kratka noć i dugi dan. Perth je grad na zapadnoj obali, ne nešto posebno uzbudljiv kao Sydney ili Melbourne, al meni je ovo prva poseta Australiji, pa mi je bio najbolji za koji znam. Odavde je glumac Heath Ledger, i njegov pepeo je prosut na Cottesloe plaži, koja izgleda baš nekako australijski, što mi je glavna impresija i jedna reč kojom uvek opisujem doživljaj Pertha, a što otprilike znači zeleno, naivno, opušteno... Dakle izašao sam iz hotela koji je tu negde u centru, a blizu vode, i oduševio se što vidim ulicu, grad i ulični život koga u Dubaiju, zbog veličine ulice i zgrada nema na takav način. Grad je nastao oko 1830. i pun je gotičkih crkava i zdanja, u kombinaciji s niskim zgradama koje izgledaju kao kulise iz filma. Smešna mi je bila pomisao da me grad podeća na mešavinu Novog Sada i nekog od naših primorskih gradova, aj da kažemo Šibenika. Sam centar se brzo obiđe, pa sam uzeo metro do gradića Fremantle, koji Perthu dođe nešto ko Zemun. U metrou sam sreo austrijski bračni par, vesele intelektualce izboranih evropskih lica. Bilo mi je drago da vidim nekoga iz Evrope, a kad si ovako daleko, ko da ste iz iste zemlje. Fremantle je beautiful, malo stariji od Pertha, ali manji, na Indijskom oceanu, s dokovima i brodovima, fish&chips restoranima, velikim zelenim travnjacima, kućama kulisama ko s divljeg Zapada. Da ne zaboravim, ono što me je impresioniralu, to su jake boje neba, trave, fasada, svega. Uzeo sam metro do Cottesloe plaže. Na stanici natpis - dobrodošlica na nekoliko jezika, jedan od njih hrvatski, bilo mi drago i smešno istovremeno. Put do plaže - s jedne strane penzionerske easy going kuće, s druge strane golf tereni. Osećaj da sam na kraju sveta ovde je još jači zbog toga. Plaža predivna, peščana, ali voda hladnjikava, jer je prethodni dan bila jaka oluja. Super neki vetar. Uzimam metro i vraćam se u Perth. Na stanici shvatam da je najdominantniji doseljenički element nemački i britanski. Mnogo svetlih ljudi svuda. Šetam se po gradu u potrazi za nekom azijskom hranom, al je već kasno, dosta toga je zatvoreno. Jedino korejski restoran prepun, malo je treš al neka ipak ulazim. Sedam za sto do prozora, sense of service NO, konobarica me ignoriše već nekoliko puta, pa me na kraju još pitala da li mogu da sednem za drugi sto, da tu sednu neke Korejke, e reko ne mogu, volim ovaj sto. A hrana ko turšija, nikad više neću doći u korejski restoran. Sledeći let u Aussiland je u Melburne.