São Paulo

Ovo je najveći grad na južnoj hemisferi, i treći najveći grad na svetu. Veličina nije bitna. Osećam potpuno neopravdano uzbuđenje od kako sam dotakao tlo Brazila, i šetajući aerodromom do pasoške kontrole razmišljam zašto. Verovatno zato što je dosta mojih poznanika i prijatelja odavde, a malo i zato što sam prvi put prešao Atlantik. Pa aj da vidim tu egzotičnu zemlju, ludilo ovo ono... ... ...Aerodrom! Osećaj kao da je 1988. i neki čudni miris Robne Kuće Beograd iz tih godina. I dalje sam uzbudžen, projekat mi nekako. Duga noćna vožnja do hotela, usput - zeleno rastinje, industrija, žice, vozovi, veliko, ogromno, ogromno... Ostajem u Dubai vremenu, i spavam do njihovog ranog jutra. Korejka i ja posle doručka idemo u grad, bez ikakvog vodiča, samo s mapom u ruci. Uzimamo autobus do metro stanice Conceicao. To nemožete da zamislite, ceo grad je uzbrdo nizbrdo, pun rupa, šipka u busu se drma, raklimana, ja se držim za šipku jer poskakujem dok majstor gilja po ovoj egzotici, a Korejka se smeje. Ljudi koji ulaze u autobus nas gledaju s 'koji ćeš moj ovde' izrazom lica. A kožeee...ružne, loše. Krompir lica, niski ljudi, ninašta to ne liči. Conceicao: jedva uspevam da nam kupim karte za metro, engleski Thank you very much. Obeležili smo na karti šta je bitno da se vidi. Obeležili su nam i neko bogataško naselje i kvart s fensi prodavnicama, al ja se mislim, pa i Tirana to ima, ajde da vidimo život prosečnih ljudi, centar grada, prevoz i parkove. Otišli smo do stanice Luz, što je stara železnička stanica, jedna od lepših zgrada ovde. Neko svira klavir u holu, kroz vrata vidim park koji deluje tropski. Tu i tamo se nađe nešto zaista lepo, ali je sve okruženo prljavštinom. Koga god da pitam nešto, dobijem savet da se baš ne šetamo okolo i da pazimo jer nije sigurno. Gledamo na kartu i odlučujemo da peške obiđemo ceo centar. Iza stanice je stari centar grada, idemo tamo, jer ono što oni smatraju novim centrom, ulica Paulista, ima samo solitere i ništa više. Treći svet je pojam koji ovde postane flagrantno jasan. Stare slošene kuće, prefarbane pa izgrafitirane, soliteri od glave do pete pod grafitima, svuda elektro žice iznad grada, slomljeni pločnici i ljudi koji spavaju na njima, neugledne prodavnice svega i svačega, neki vulkanizeri ko u Ugrinovačkoj ulici u Zemunu, zalogajnice kao s voćem koje visi, a ispod voća cvče krofne i gomila neke nezdrave hrane koju ljudi sa složenim kožama stoje u redu da kupe, mesare a redovi ispred, štakori i žohari čekaju svoj red, a egzotika ludilo. Smešno, Brazilci su mnogo ponosni na Brazil, hm na koga me to podseća? A da, na još jednu ponosnu zemlju Trećeg sveta. Šetamo do crkve Sao Bento, lepe građevine okružene ruglom, svuda neka gomila ljudi, svuda se po podu neke gluposti prodaju, kao u Picinom parku kod Ekonomskog. Imam utisak da NIKO ne radi, svi gledaju neke utakmice gde god postoji TV. Kroz masu ljudi prođe sporo auto s nagruvanim basom i muzikom. Soliteri nagurani, ljudi se penju uz tesnu ulicu ka Mercado Munipicalu, gradskoj tržnici zatvorenog tipa, lepoj zgradi punoj nelepog naroda. Tamo kupujem sušene banane, al ne one krckave, nego banane koje su cele sušene, pa su tamne i gumenaste. Posle pijace šetamo još malo po centru, odlučujemo da kakva nacija, takva i kultura, te zaobilazimo muzeje. Do bogatog predgrađa mi ne pada na pamet da idem, da gledam te Cecine kuće, neukusne čardake okružene siromaštvom. Dosta, putešestvije ka hotelu, opet držanje za šipku i skakanje. Ma id u pičku materinu.

Amsterdam

Amsterdam je glavni grad pokrajine Gornje Holandije i države Nizozemske, koju potpuno pogrešno zovemo Holandija, koja je, zajedno s Donjom Holandijom, i još nekoliko provincija samo jedan deo zemlje Nederland. Jedan Holanđanin mi reče da je to isto kao što pravimo grešku kada kažemo Engleska, a mislimo Ujedinjeno Kraljevstvo. Nisam recimo znao i to da je ova zemlja bila pod španskom vlašću u vreme kad je Španija bila pod Habzburgovcima i da tek u 16. veku dobija nezavisnost. Grad Amsterdam je ime dobio po reci Amstel, i da, prvo se zvao Amsteldam. Kad sve ovo gledaš iz aviona, postane ti jasno zašto se zemlja zove Nederland, jer je cela zemlja u trakama i parčićima zemlje koji su oivičeni vodom. Otišao sam na brodić koji krstari amsterdamskim kanalima, jer tako mogu videti ceo stari centar. Ovo je grad bez zavesa, s velikim vodoravnim prozorima na izduženim fasadama. Ranije se na svaki prozor plaćao porez, pa su se zato pravili ovi veliki. A i sever je, svetlo je na ceni. I enterijer je na ceni. U protestantskoj je kulturi da se ništa ne krije, tako da prolazeći pored kuća možeš da zaviriš u nečiju privatnost. U protestantskoj je kulturi i da to nikog i ne zanima. Zato je ovo zemlja slobode. Neki delovi me podsećaju na Hamburg, pogotovo atmosfera koja je fantastična. Tu vibru možda još samo Pariz ima. Sve kuće imaju kuku na vrhu, a to je zbog unošenja stvari kroz prozor, kanapom, dizalicom, jer su stepeništa preuska. Šetam gradom posle brodića. Šetamo ja i neka super Brazilka, ostali -Azija i Treći Svet - su na sreću otišli na neku McDonalds klopu, a nas dvoje u potragu za lokalnom 'ranom. Super razgovor s osobom koju vidim možda prvi i poslednji put, nastavlja se potragom za Red Light Districtom. Svuda okolo ljudi sa sviju strana, valjda i zato što je sutra GayPrideParade. Prejeftine silikonske Azijatkinje i treš Evropljanke bez blama u izlozima puše cigaru i zovu ze da dođeš. Brazilka kaže Ajmo da vidimo live sex show, nalazimo najjeftiniji i ulazimo u komoricu iz koje za 2 eura gledaš seks uživo. Nama smešno, posle par minuta izlazimo, dosta smo videli. A i znali smo kako će se završiti. Šetamo preko Dam-a, i čujem ja neku uličnu muziku, kad ono neki Bugari sviraju. Uvrnuto je to čuti ovde na Nordu. Tražimo Reguliersdwarsstraat, ulicu gde je žurka i glavno događanje ovih dana. A i tokom godine. Mrtvi umorni od hodanja i leta, al ipak odlučujemo da ostanemo, jer je mnogo dobro. Gomila ljudi, neke matore mršave lezbe, trandže i neki dečki na prozorima prvog sprata piju pivo i učestvuju u žurci. Pridružuje nam se i Georgios, stjuart iz Grčke sa svojim prijateljima. Vraćamo se u hotel kasno, metroom kojim možeš stići do bilo kog grada u zemlji, zato bi ti bolje bilo da gledaš gde ulaziš. Ujutru sam otišao u teretanu, pada kiša, gledam kroz veliki prozor koji je okrenut ka parkingu i hodniku metroa i aerodroma, tako da sam u jednom trenutku skapirao da svako može da proviri u teretanu, al boli ljude uvo. Uživam u vazduhu i kiši, jer ću već za nekoliko sati biti u Dubaiju.

Frankfurt

Baš sam se radovao Frankfurtu! Videću Lea i Stamenog! Videću grad gde je živela Heidi. Nažalost dve trećine tog grada su tupavi Rusi i Amerikanci srušili u ratu, kao da lepota mora da se uništi. Krompiravi gnomovi nikada neće imati tako lepe gradove kao što su nemački. Mislim da Nemci nisu morali biti na taj način kažnjeni. Ono što je ostalo izgleda bajkovito, a na preskok su tu moderne zgrade. Frankfurt je glavni grad Eura, i jedan od najbogatijih gradova Evrope. Nekada pre rušenja je bio jedan od najlepših... Prva stanica – Hauptbahnhof ~ Glavni Kolodvor/Železnička stanica. Ogromna, moćna, isijava Reich, konstrukcionizam i hladne materijale. Izgleda manje više poput ostalih na kojima sam bio po Nemačkoj. Šetam gradom i duša me boli što je rušen. Za razliku od nekih drugih nemačkih gradova koji su obnovljeni prema starom izgledu, Frankfurt su 1950tih obnavljali u modernom stilu. Na jednom od trgova je velika statua Eura. Leo kaže da mu je grad izuzetno ružan, a ni ja nisam u celini impresioniran, jer je arhitektonski kontinuitet pokidan. Inače, u jednom trenutku za malo da postane glavni grad Zapadne Nemačke, umesto Bonna. Šetamo uz reku, prelazimo drugu stranu koja je bajkovita i uglavnom rezidencijalna, ali se na kraju vraćamo na jedan od trgova da ko pravi popijemo kaffee mit milch. Tu se razvezla špreha od tri ure – Stameni, Leo i ja, o majčici Sorabiji, životu u Nemačkoj, itd. Užasno mi je drago što sam video dragog prijatelja koji je ovde na masteru. Iskreno se nadam da se nikada neće vratiti na nivo koji mu njegova zemlja nudi. Posle toga smo našli neki strava Thai restoran, „odvalili“ se od zdrave i ukusne hrane i otišli da spavamo. Razmišljam kako je ovde sve no shit, i da čovek beskompromisno treba da živi okružen kvalitetom.