Baš sam se radovao Frankfurtu! Videću Lea i Stamenog! Videću grad gde je živela Heidi. Nažalost dve trećine tog grada su tupavi Rusi i Amerikanci srušili u ratu, kao da lepota mora da se uništi. Krompiravi gnomovi nikada neće imati tako lepe gradove kao što su nemački. Mislim da Nemci nisu morali biti na taj način kažnjeni. Ono što je ostalo izgleda bajkovito, a na preskok su tu moderne zgrade. Frankfurt je glavni grad Eura, i jedan od najbogatijih gradova Evrope. Nekada pre rušenja je bio jedan od najlepših... Prva stanica – Hauptbahnhof ~ Glavni Kolodvor/Železnička stanica. Ogromna, moćna, isijava Reich, konstrukcionizam i hladne materijale. Izgleda manje više poput ostalih na kojima sam bio po Nemačkoj. Šetam gradom i duša me boli što je rušen. Za razliku od nekih drugih nemačkih gradova koji su obnovljeni prema starom izgledu, Frankfurt su 1950tih obnavljali u modernom stilu. Na jednom od trgova je velika statua Eura. Leo kaže da mu je grad izuzetno ružan, a ni ja nisam u celini impresioniran, jer je arhitektonski kontinuitet pokidan. Inače, u jednom trenutku za malo da postane glavni grad Zapadne Nemačke, umesto Bonna. Šetamo uz reku, prelazimo drugu stranu koja je bajkovita i uglavnom rezidencijalna, ali se na kraju vraćamo na jedan od trgova da ko pravi popijemo kaffee mit milch. Tu se razvezla špreha od tri ure – Stameni, Leo i ja, o majčici Sorabiji, životu u Nemačkoj, itd. Užasno mi je drago što sam video dragog prijatelja koji je ovde na masteru. Iskreno se nadam da se nikada neće vratiti na nivo koji mu njegova zemlja nudi. Posle toga smo našli neki strava Thai restoran, „odvalili“ se od zdrave i ukusne hrane i otišli da spavamo. Razmišljam kako je ovde sve no shit, i da čovek beskompromisno treba da živi okružen kvalitetom.
Nema komentara:
Objavi komentar