Amsterdam

Amsterdam je glavni grad pokrajine Gornje Holandije i države Nizozemske, koju potpuno pogrešno zovemo Holandija, koja je, zajedno s Donjom Holandijom, i još nekoliko provincija samo jedan deo zemlje Nederland. Jedan Holanđanin mi reče da je to isto kao što pravimo grešku kada kažemo Engleska, a mislimo Ujedinjeno Kraljevstvo. Nisam recimo znao i to da je ova zemlja bila pod španskom vlašću u vreme kad je Španija bila pod Habzburgovcima i da tek u 16. veku dobija nezavisnost. Grad Amsterdam je ime dobio po reci Amstel, i da, prvo se zvao Amsteldam. Kad sve ovo gledaš iz aviona, postane ti jasno zašto se zemlja zove Nederland, jer je cela zemlja u trakama i parčićima zemlje koji su oivičeni vodom. Otišao sam na brodić koji krstari amsterdamskim kanalima, jer tako mogu videti ceo stari centar. Ovo je grad bez zavesa, s velikim vodoravnim prozorima na izduženim fasadama. Ranije se na svaki prozor plaćao porez, pa su se zato pravili ovi veliki. A i sever je, svetlo je na ceni. I enterijer je na ceni. U protestantskoj je kulturi da se ništa ne krije, tako da prolazeći pored kuća možeš da zaviriš u nečiju privatnost. U protestantskoj je kulturi i da to nikog i ne zanima. Zato je ovo zemlja slobode. Neki delovi me podsećaju na Hamburg, pogotovo atmosfera koja je fantastična. Tu vibru možda još samo Pariz ima. Sve kuće imaju kuku na vrhu, a to je zbog unošenja stvari kroz prozor, kanapom, dizalicom, jer su stepeništa preuska. Šetam gradom posle brodića. Šetamo ja i neka super Brazilka, ostali -Azija i Treći Svet - su na sreću otišli na neku McDonalds klopu, a nas dvoje u potragu za lokalnom 'ranom. Super razgovor s osobom koju vidim možda prvi i poslednji put, nastavlja se potragom za Red Light Districtom. Svuda okolo ljudi sa sviju strana, valjda i zato što je sutra GayPrideParade. Prejeftine silikonske Azijatkinje i treš Evropljanke bez blama u izlozima puše cigaru i zovu ze da dođeš. Brazilka kaže Ajmo da vidimo live sex show, nalazimo najjeftiniji i ulazimo u komoricu iz koje za 2 eura gledaš seks uživo. Nama smešno, posle par minuta izlazimo, dosta smo videli. A i znali smo kako će se završiti. Šetamo preko Dam-a, i čujem ja neku uličnu muziku, kad ono neki Bugari sviraju. Uvrnuto je to čuti ovde na Nordu. Tražimo Reguliersdwarsstraat, ulicu gde je žurka i glavno događanje ovih dana. A i tokom godine. Mrtvi umorni od hodanja i leta, al ipak odlučujemo da ostanemo, jer je mnogo dobro. Gomila ljudi, neke matore mršave lezbe, trandže i neki dečki na prozorima prvog sprata piju pivo i učestvuju u žurci. Pridružuje nam se i Georgios, stjuart iz Grčke sa svojim prijateljima. Vraćamo se u hotel kasno, metroom kojim možeš stići do bilo kog grada u zemlji, zato bi ti bolje bilo da gledaš gde ulaziš. Ujutru sam otišao u teretanu, pada kiša, gledam kroz veliki prozor koji je okrenut ka parkingu i hodniku metroa i aerodroma, tako da sam u jednom trenutku skapirao da svako može da proviri u teretanu, al boli ljude uvo. Uživam u vazduhu i kiši, jer ću već za nekoliko sati biti u Dubaiju.

Frankfurt

Baš sam se radovao Frankfurtu! Videću Lea i Stamenog! Videću grad gde je živela Heidi. Nažalost dve trećine tog grada su tupavi Rusi i Amerikanci srušili u ratu, kao da lepota mora da se uništi. Krompiravi gnomovi nikada neće imati tako lepe gradove kao što su nemački. Mislim da Nemci nisu morali biti na taj način kažnjeni. Ono što je ostalo izgleda bajkovito, a na preskok su tu moderne zgrade. Frankfurt je glavni grad Eura, i jedan od najbogatijih gradova Evrope. Nekada pre rušenja je bio jedan od najlepših... Prva stanica – Hauptbahnhof ~ Glavni Kolodvor/Železnička stanica. Ogromna, moćna, isijava Reich, konstrukcionizam i hladne materijale. Izgleda manje više poput ostalih na kojima sam bio po Nemačkoj. Šetam gradom i duša me boli što je rušen. Za razliku od nekih drugih nemačkih gradova koji su obnovljeni prema starom izgledu, Frankfurt su 1950tih obnavljali u modernom stilu. Na jednom od trgova je velika statua Eura. Leo kaže da mu je grad izuzetno ružan, a ni ja nisam u celini impresioniran, jer je arhitektonski kontinuitet pokidan. Inače, u jednom trenutku za malo da postane glavni grad Zapadne Nemačke, umesto Bonna. Šetamo uz reku, prelazimo drugu stranu koja je bajkovita i uglavnom rezidencijalna, ali se na kraju vraćamo na jedan od trgova da ko pravi popijemo kaffee mit milch. Tu se razvezla špreha od tri ure – Stameni, Leo i ja, o majčici Sorabiji, životu u Nemačkoj, itd. Užasno mi je drago što sam video dragog prijatelja koji je ovde na masteru. Iskreno se nadam da se nikada neće vratiti na nivo koji mu njegova zemlja nudi. Posle toga smo našli neki strava Thai restoran, „odvalili“ se od zdrave i ukusne hrane i otišli da spavamo. Razmišljam kako je ovde sve no shit, i da čovek beskompromisno treba da živi okružen kvalitetom.

Singapore

Još jedna od vlažnih i toplih zemalja, najtoplija do sada... Slećem ovde i razmišljam kako su mi ranije sve ovo bile kineske vukojebine, a sad postadoh kralj istočnoazijskih letova. Leo bi mi se sad smejao, pošto me je budala gnjavila sa Malezijom i njenim glavnim gradom, a ja sam evo sad obrazovan i znam šta je gde. Dobra strana ovog posla je što te natera da dođeš gde nikad ne bi. Gde Ivan nikad ne bi. Ovo je užasno bogat grad-država. Gde se nalazi? Ide ovako (valjda) : od Severa ka Jugu - Kina, Tailand, Malezija, Singapur pa Indonezija. Ja bio skoro svuda. Singi se prostire na milion ostrvaca, i nekada je pripadao Maleziji, a većina stanovništva su Kinezi, ponešto Malajaca i malo Indijaca. Nisam ni ja budala što mi je sve ovo ovde isto, ko njima Skandinavija i ili Jugoslavija. No, kolege su bile super, prošetali smo po gradu i bili potpuno mokri od vlage. Al osećaj nije tako grozan, jer je užasno čisto i bogato i zeleno, tako da sam bio raspoložen. Ovde su dugo bili Britanci, tako da se na svakom koraku vidi evropska zgrada ili crkva. Prodavnice su super, kupio dve majice, najveće koje postoje, a meni uske. Sledeći dan japanski restoran s Italijankom Valentinom, i večera s Francuzem Benjaminom. Pričamo o planovima za dalje, on ostaje još jedan ugovor jer mu se ne vraća u Tuluz, planira Aziju, a ja ne mogu da zamislim sebe van Evrope kad se vratim iz Emirata. Drugačije su nam polazne tačke. Odlazimo u kinesku četvrt, kupujem morsku travu i neke druge gluposti za jelo. Posle nastavljam sam da bazam gradom u predvečer, duva neki vetrić i razmišljam kako mi je ustvari lepo, a mislio sam da ću mrzeti. Penjem se u neki nabujali stepenasti park. Neki ljudi stvarno ovde žive? Hah, tako se isto čude i naši putnici kad razgovaraju s nama u toku leta. Živiš u Dubaiju? Da...