Roma

Teško je o Rimu napisati nešto što već svi ne znaju. One of the places.. Bio sam sretan što ću ga videti. Proveo sam super dan sa mojom bratanicom Paulinom koju nisam video od devedesetih. Dan je bio hladan, trčali smo po gradu, pokazivala mi je fontane, trgove i zdanja, ušli bismo u prvu kafanu na jedno piće kad bismo se smrzli, i onda ponovo nastavili s razgledanjem grada koji je nekada bio i moj glavni grad, mnogo pre Beča i Beograda...

Teško je naći kolače u ovom gradu. Je li to zato što pasta izigrava slatkiš i ljudi svoju potrebu za ugljenim hidratima zadovoljavaju na taj način, ili zbog geografskog položaja, ali bivam šokiran. Ko mi je kriv što potičem iz zemlje derivata Beča.

Imam utisak da neki ćoškovi podsećaju na Pariz. Po vegetaciji se oseća blizina Afrike i evropska rubnost. Fontane su apsolutno prelepe!!

Uživam ali i kritičkim okom gledam glavni grad zemlje koja nam je nekada bila prvi Zapad i pojam ITALIJA....

Paulina kaže da su totalno zatvoreni u svoju kulturu, i da su potpuni neevropljani. Evropske zastave ipak na svakom koraku... Veče završavam sa bratom i bratanicom na super večeri, uz nekoliko butelja vina i nadoknađivanje 15 godina propuštenog razgovora. Ipak priceless!!

Mauritius

Ostrvo jugoistočno od afričkog kontinenta, blizu Madagaskara, u Indijskom okeanu. Bivša je britanska i francuska kolonija, tako da su pored kreolskog, što je broken French, jezici u upotrebi još i engleski i francuski. Ljudi su mešavina Azijata, Afrikanaca, Indijaca. Priroda je zaista lepa, mada ne razumem što su ljudi toliko ludi za Mauricijusom, jer osim plaže nema više ničega. Ok, lepo je, lep je pesak, udobno je i vlažno, al aj idemo dalje!

Paris

Grad u kojem se svetlost prelama najdivnije na svetu, ne samo zato to je to Pariz, već što mu je položaj savršen, i zato što skoro sve zgrade imaju toplu kamenu fasadu. Grad u kojem je nemoguće opstati ukoliko ne razbijate Francuski, i ukoliko niste apsolutno uključeni u francuski kulturni krug. Ovde najviše imam osećaj da se nalazim u centru sveta. Iz svega curi kvalitet, kvalitet mirisa, kvalitet hrane, kvalitet prezentacije, kvalitet čak i trasha... Ovde sam nekako ljubomoran što ne pripadam ovoj kulturi bar malim delom svog života. Ustvari tu mi živi Jovana, i to je nešto. Ljudi bi rekli možda da se Pariz dosta promenio zbog imigranata, a meni se čini da je francuska kultura toliko snažna, da te neminovno uvuče u sebe. A Francuzi su trash, vole oni malo te marokanske i senegalske prljavštine. Na kraju krajeva, sve se menja. Ulica za izbegavanje: Champs-Élysées. Volim, i često tamo idem: Le Marais i Montmartre.