Mauritius

Ostrvo jugoistočno od afričkog kontinenta, blizu Madagaskara, u Indijskom okeanu. Bivša je britanska i francuska kolonija, tako da su pored kreolskog, što je broken French, jezici u upotrebi još i engleski i francuski. Ljudi su mešavina Azijata, Afrikanaca, Indijaca. Priroda je zaista lepa, mada ne razumem što su ljudi toliko ludi za Mauricijusom, jer osim plaže nema više ničega. Ok, lepo je, lep je pesak, udobno je i vlažno, al aj idemo dalje!

Paris

Grad u kojem se svetlost prelama najdivnije na svetu, ne samo zato to je to Pariz, već što mu je položaj savršen, i zato što skoro sve zgrade imaju toplu kamenu fasadu. Grad u kojem je nemoguće opstati ukoliko ne razbijate Francuski, i ukoliko niste apsolutno uključeni u francuski kulturni krug. Ovde najviše imam osećaj da se nalazim u centru sveta. Iz svega curi kvalitet, kvalitet mirisa, kvalitet hrane, kvalitet prezentacije, kvalitet čak i trasha... Ovde sam nekako ljubomoran što ne pripadam ovoj kulturi bar malim delom svog života. Ustvari tu mi živi Jovana, i to je nešto. Ljudi bi rekli možda da se Pariz dosta promenio zbog imigranata, a meni se čini da je francuska kultura toliko snažna, da te neminovno uvuče u sebe. A Francuzi su trash, vole oni malo te marokanske i senegalske prljavštine. Na kraju krajeva, sve se menja. Ulica za izbegavanje: Champs-Élysées. Volim, i često tamo idem: Le Marais i Montmartre.

Düsseldorf

U Düsseldorfu sam bio nekoliko puta, čak i dočekao Novu 2011. Ovde će biti održana ovogodišnja Evrovizija, a inače je on, što ja nekako nisam primetio, središte nemačke modne industrije i glavni grad pokrajine. Meni se lično sviđa više nego Frankfurt, al su oba grada prilično ružnjikava ko Pepeljugine sestre. Dosta zgrada je u II sv. ratu porušeno, a novogradnja je retro '70s. Šetam gradom i nemam prevelikih ambicija: pivo uz Rajnu uz pogled na kanale koji podsećaju na Hamburg i Amsterdam. Kej uz reku je lep. Kroz grad takođe prolazi i manja reka Düssel oko koje su drvoredi. To je tako plemenito.

Proslava nove godine ovde je uz gomilu petardi i vatrometa, ulice su pune dima i ekspolozija, kola i ljudi, sve podseća na neke demonstracije kod nas '90ih. Nekako se provlačimo do keja gde je glavno "događanje": ljudi sede u baštama kafića pod grejalicama, pušu, loču i dernjaju se, a mi, nas nekoliko, ko neki posmatrači, potpuno hladni na proslavu, pijemo schnaps reda radi, i ajde biž' ća. Budim se prirodnom smrću u 9:00 prvog januara, bez hungovera, i odlazim u teretanu.