Nice & Monte Carlo

Azurna obala podseća na Kvarner i Split. Ili obrnuto. Tako sam bar mislio dok nisam video da je to samo keš kazino verzija Primorja. Ništa lepša, puno bogatija. Postoji nešto jako uzbudljivo u putu koji se stešnjen vijuga između mora i planina. Retro slika vintage outfita lepog mladog para koji se vozi kabrioletom od Cannesa preko Antiba i Nice do Monte Carla. Planine su toliko nagnute nad obalom, da ih gradovi Azurne obale češljaju svojim uzbrdnim ulicama. Svaki kutak odiše novcem. Možda je to pomalo odbojno. Možda ja nemam dovoljno novca. Francuska arhitektura. Tramvaji. Karneval u Nici, i suviše arapske muzike za nekoga ko je pobegao na dva dana s Bliskog Istoka. Nikad neću razumeti histerični koncept karnevala. Kada bi karneval bio personificiran, bio bi to neki clown. Idemo autobusom do Monte Carla, gledam kroz prozor s visine u more i bogataške vile //bolje se osećam u Opatiji, iliti kiselo grožđe// i ne smem na licu pokazati o čemu još razmišljam, da ne bih ispao glup u društvu. Je li Monaco glavni grad Monte Carla, ili obrnuto? Umoran si Ivane. Nemoj nikog pitati. Izgooglaćeš kad dođeš u hotel. Wooow! Monte Carlo uopšte nije impresivan! Kazino, i, i to je to. Ceo grad oko jednog kazina. Sve ostalo su ulice koje češljaju planinu iza grada. Lepo je, ne mogu da kažem. Ali nije onako kako zvuči kad izgovoriš. Grace Kelly je bila princeza Grace? Umor. Pada mrak, skupa kola se parkiraju na kružnom toku pored kazina.